Награда „Лифка” за Кена Расела и Микија Манојловића
Фестивал европског филма на Палићу, који ће бити одржан од 18. до 24. јула, представиће више од 70 филмова и угостити око 100 домаћих и иностраних филмских стваралаца и новинара, најавили су организатори те манифестације.
Међу гостима 16. палићког фестивала биће и британски редитељ Кен Расел и српски глумац Предраг Мики Манојловић, овогодишњи добитници фестивалске награде за допринос еврпској кинематографији „Александар Лифка”, рекао је на конференцији за новинаре директор фестивала Радослав Зеленовић.
Организатори фестивала су истакли да овогодишњи програм, упркос буџету који је за око 40 одсто мањи од прошлогодишњег, неће бити редукован, тако да ће, поред главне такмичарске и селекција „Паралеле и судари” и „Млади аутори Европе” бити приказани и циклуси новог финског и мађарског филма и омаж добитницима награде „Александар Лифка”. Биће, такође, одржана и два округла стола, о екологији и о српској кинематографији у времену транзиције, које ће пратити и одговарајући филмски програм. У главном такмичарском програму фестивала биће приказано 14 филмова које, према речима селектора Николаја Никитина, повезује то што приказују блискост комедије и драме, односно смеха и плача.
Фестивал ће бити отворен 18. јуна на Летњој позорници у Палићу пројекцијом аустријско-француско-турског филма For a Moment of Freedom, а исте вечери биће приказан и израелски филм Lost Islands (Изгубљена острва). Биће приказана и два домаћа филма: дебитантско остварење Владимира Паскаљевића Ђавоља варош, који ће на Палићу имати српску премијеру, и Ordinary People Владимира Перишића који је премијерно приказан на овогодишњем Канском фестивалу. Никитин је најавио и фински филм The Visitor (Посетилац), снимљен у копродукцији с Естонијом, Немачком и Великом Британијом, затим The Happiest Girl in the World (Најсрећнија девојка на свету) румунског редитеља Радуа Јадеа, The Market (Пазар) Бена Хопкинса и аустријски филм Contact High Мајкла Главогера.
За Златни и Палићки торањ надметаће се и филмови Moscow - Belgium Кристофа Ван Ромпаја, Русија 88 Павела Бардина и мађарски филм The Seventh Circle (Седми круг), а фестивал ће затворити овогодишњи кански победник The White Ribbon (Бела трака) Мајкла Ханекеа.
Председник жирија за доделу награда у главном такмичарском програму биће некадашњи директор Венецијанског фестивала Алберто Барбера. Међународни жири критике доделиће Награду за толеранцију „Горки лист” за најбољи филм из програма „Паралеле и судари”, док ће у оквиру селекције „Млади аутори Европе” бити додељена награда „Андерграунд спирит” немачком редитељу Улију Шипелу. Селектор та два програма Петар Митрић рекао је да ће „Паралеле и судари” представити осам филмова из источне Европе, међу којима је и овогодишњи добитник Сребрног медведа у Берлину, румунско остварење Каталин Варга Петера Стрикланда.
Директор Отвореног универзитета Блажо Перовић рекао је да је овогодишњи буџет Палићког фестивала 250.000 евра, односно упола мањи него што је било планирано и додао да ни ове године, упркос ранијим најавама, неће бити завршена Велика тераса, будући фестивалски центар, као ни биоскопске дворане „Абазија” у Палићу и „Лифка” у Суботици. [Бета]
Чувена америчка глумица Фара Фосет није издржала борбу са раком дебелог црева. Преминула је у четвртак у 62. години. Три године се Фара Фосет, вишеструка добитница Еми награда и Златног глобуса, борила са опаком болешћу, али је њено срце престало да куца у четвртак ујутро (по времену у САД) у болници у Санта Моники. Њен дугогодишњи партнер Рајан О'Нил био је поред ње када је издахнула.
"Златна девојка Холивуда", како су је звали, остаће упамћена по многобројним улогама, али и по невероватном осмеху и сјајном духу. Сматрали су је секс симболом 80-их година, а многе Американке су желеле да изгледају баш као она.
Рођена је 2. фебруара 1947. године у Тексасу, а у Холивуд је отишла случајно. Убрзо су је запазили филмски агенти, добијала је мање улоге, а после удаје за глумца Ли Мејџорса 1973. године почиње и њен успон у филмској индустрији. Без премца, телевизијска серија која ју је потпуно избацила у први план била је Чарлијеви анђели (од 1976. до 1980. године), после које је почела и њена права филмска каријера. У тој серији глумила је приватну детективку Џил Манро. Серија је недељно имала по 23 милиона фанова, а у јеку популарности њен пин-уп постер у бикинију продат је у више од 12 милиона примерака!
"Постала сам позната и пре него што сам испекла занат. Нисам студирала глуму, већ књижвност. Одједном, после серије Чарлијеви анђели почеле су да ми пристижу поруке мојих обожавалаца, а ни сама нисам знала због чега", изјавила је Фара Фосет за "Њујорк Тајмс" пре 20-ак година.
Од Мејџорса се развела 1982. године, а тада је већ била у вези са Рајаном О'Нилом. Из те везе добили су сина Редмонда (рођен 1985. године), који је вест о мајчиној смрти сачекао у затвору. Њен син унапшен је у априлу ове године због вожње под дејством наркотика и осуђен је на затворску казну. Пре само три дана, њен партнер Рајан О'Нил изјавио је да је Фара Фосет пристала да се уда за њега. [МОНДО]
Пројекцијом филма Павела Лунгина Цар, који је светску премијеру доживео на Канском фестивалу, а први пут се приказује руској публици, вечерас је у главном граду Русије почео 31. Московски међународни филмски фестивал (ММФФ).
Свечана церемонија отварања јединог такмичарског фестивала који се одржавао и у бившем СССР-у и поседује данас акредитацију Међународне федерације филмских продуцената, и најстаријег после Венецијанског, одржана је у биоскопу „Пушкински” у центру Москве.
Очекују се пројекције више од 250 филмова са свих континената, а за главну награду „Златног Георгија”, бориће се 16 дела, од којих су руски аутори снимили три, пренели су локални медији. Очекују се премијере нових филмова Михаела Ханекеа, Кена Лоуча, Ларса фон Трира, Мајкла Мана и добитника Златне палме Жака Одијара. Победник ће бити проглашен последњег дана, 28. јуна.
На десетодневном Фестивалу у неколико биоскопских дворана биће приказани филмови у оквиру 24 програма, од којих су два такмичарска, биће и до 30 пројекција на дан, одржаваће се округли столови и сусрети са филмским ствараоцима. Према речима програмског директора Кирила Разлогова, без обзира на велики број руских филмова, Фестивал потврђује свој светски ниво, али нема претензију да се такмичи са канским, венецијанским или берлинским фестивалом. Изван такмичарског дела предвиђени су, између осталог, програми „Грузијски филм”, „Нови филм Бугарске”, „Индијска панорама”, као и ретроспективе Лунгина, Марка Ферерија и Јижија Сколимовског.
ММФФ је основан 1959. године и ове године слави пола века. Госте на свечаности дочекаће председник фестивала, редитељ Никита Михалков, који је у изјави руским медијима рекао да ниво фестивала не одређује број звезда који га посећују, него програма и гледалаца, као и да је понижавајуће плаћати госте да би дошли на фестивал. [Танјуг]
Филмски фестивал у Сопоту (СОФЕСТ) од 2. до 6. јула
Филмски фестивал у Сопоту „Софест”, 38. по реду, на коме ће бити приказано девет филмова, биће одржан од 2. до 6. јула у Центру за културу Сопот, најављено је данас у Скупштини Београда.
Директор дирекције ФЕСТ-а Милош Параментић рекао је данас на конференцији за новинаре да ће фестивал отворити глумац Бранислав Трифуновић, након дефилеа редитеља и глумаца у олдтајмерима, кроз центар Сопота и кратког концерта гудачког квартета „Интермецо”.
Такмичарски програм фестивала ће бити отворен пројекцијом филма Чекај ме, ја сигурно нећу доћи редитеља Мирослава Момчиловића. Другог дана фестивала биће приказани филмови Друг Црни у НОБ-у Радојка Марковића, Тамо и овде Дарка Лунгулова и Зона мртвих Милана Коњевића и Милана Тодоровића.
Филм Срђана Драгојевића Свети Георгије убива аждаху и Живот и смрт порно банде Младена Ђорђевића биће приказани у суботу 4. јула, а следећег дана у оквиру такмичарског програма ће бити приказани филм Турнеја Горана Марковића и Београдски фантом Јована Тодоровића.
Последњег дана фестивала биће приказан филм Хитна помоћ редитеља Горана Радовановића, а након тога ће бити додељене награде СОФЕСТ-а.
Према речима Милоша Параментића на фестивалу ће бити уручена награда за најбољи филм, коју чини статуета и 800.000 динара, а биће уручена продуценту најбољег филма последњег дана фестивала. Такође, биће додељена и награда за најбољу режију коју чини новчани износ од 400.000 динара, награда за најбољи сценарио 300.000 динара и награде за најбољу женску и мушку улогу у износу од 200.000 динара. На фестивалу ће бити уручена и награда публике коју чини статуета „Слобода” и 200.000 динара, а жири који ће одлучивати о добитницима награде чине прошлогодишњи победник СОФЕСТ-а редитељ Дејан Зечевић, предселектор Фестивала у Котбусу Марко Валић, а трећи члан жирија биће саопштен накнадно. Фестивал ће 6. јула, након проглашења жирија и доделе награда, затворити глумица Милена Дравић.
Параментић је истакао да је Скупштина Београда и ове године издвојила исти износ новца за СОФЕСТ, али да је укупан буџет фестивала смањен, јер Министарство културе Србије ове године није било у могућности да подржи фестивал. Буџет СОФЕСТ-а за ову годину износи 13.320.000 динара, од чега је 12 милиона обезбедила Скупштина Београда, а 1.320.000 Дирекција ФЕСТ-а.
У оквиру СОФЕСТ-а биће организован и пратећи програм, на коме ће бити приказани дечији филмови Хотел за псе Тора Фрojдентала, Трка до уклете планине Ендија Фикмена и Чудовишта против ванземаљаца Роба Летермана, а у холу Центра за културу Сопот биће отворена изложба Век филмске публикације у Србији. [Бета]
Холивудски глумац Мајкл Даглас добио је награду за животно дело од Америчког филмског института (AFI). Мајкл Даглас је постао 37. добитник престижне награде, а прослави у Калвер ситију присуствовали су његови супруга Кетрин Зита-Џоунс и 92-годишњи отац Кирк Даглас - 19. добитник AFI-јеве награде за целокупно стваралаштво.
Награду AFI-ја уручио му је Џек Николсон, који је играо у филму Лет изнад кукавичјег гнезда, за који је Даглас, као продуцент, добио Оскара 1976.
Бројне звезде шоу бизниса присуствовале су свечаности, а међу њима били су Кифер Садерланд, Боб Дилан и Оливер Стоун.
Генерални секретар УН Бан Ки Мун похвалио је, у снимљеној поруци, борбу Мајкла Дагласа за сузбијање нуклеарног наоружања. Даглас је 1998. именован за једног од гласника мира УН.
Глумац је, осим за филм Лет изнад кукавичјег гнезда, Оскара добио и за главну улогу у филму Вол Стрит из 1987. године који ће ускоро добити наставак. [Мондо]
Нови Сад – Гран при (статуета „Ибис” и 10.000 долара) за најбољи филм интернационалног такмичарског програма „Егзит поинт” Међународног фестивала филма и медија Синема сити, који је синоћ завршен у Српском народном позоришту у Новом Саду, припао је чилеанском филму Тони Манеро Пабла Ларена. Тако је одлучио жири у саставу: Тунђел Куртиц, председник (глумац, редитељ и продуцент, Турска), Елис Дризен (продуцент, Холандија), Лабина Митевска (глумица, Македонија), Иван Фила (редитељ, Чешка) и Мартин Блејни (критичар, Велика Британија). Жири је образложио да је реч о „невероватној, дубокој и комплексној причи о убиственој опсесиjи која одсликава политичку ситуацију у земљи под бруталном диктатуром у касним седамдесетим”.
Филмски програм Сinema City у Балкану, у оквиру кога ће бити приказани неки од филмова који се налазе у програму тог новосадског фестивала, биће одржан од 8. до 15. јуна у биоскопу Балкан у Београду, најавили су у петак организатори фестивала.
Cinema City, фестивал филма и медија, отворио је славни мексички сценариста, редитељ и писац, Гиљермо Аријага у суботу 6. јуна у 20 часова на сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта у Новом Саду.
Након свечаног отварања, уследила је пројекција анимираног филма Алексе Гајића Тechnotise: Едит и ја. Званичном отварању присуствовао је велики број страних и домаћих глумаца, редитеља, продуцената и новинара који ће током девет дана бити гости фестивала.
Након отварања фестивала и пројекције филма Едит и ја, на Петроварадинској тврђави одржана је специјална пројекција филма Алехандра Гонзалеса Ињаритуа 21 грам, поводом доласка познатог сценаристе, редитеља и писца Гиљерма Аријаге, који први пут долази у Србију, као гост фестивала Cinema City. Филм 21 грам приказан је на Петроварадинској тврђави на простору бивше World Music бине, у биоскопској арени са хиљаду места и филмским платном величине 12x6 метара. Након филма, на истом простору одржана је журка на којој наступају LTJ Bukem и MC Conrad, Mulinex, Matt-U, DJ Flip и Ahmaad.
Фестивал Cinema City, који се одржава од 6. до 14. јуна, представиће богат филмски, музички и академски програм, као и фестивал медија, који ће се одвијати на више од 20 градских локација. Филмски програм представиће 15 селекција домаће и стране продукције, са три такмичарске селекције и бројним тематским паралелним програмима.[exitfest.org]
Сутра ће бити обележено 113 година од прве филмске пројекције у Србији, која је одржана 6. јуна 1896. године у кафани „Златни крст” на Теразијама у Београду. Овај датум, од 1996. године, Југословенска кинотека прославља као свој дан, а прослава 60 година постојања ове институције биће одржана у новој згради у Узун-Мирковој улици у Београду, која још увек није завршена.
Приликом сутрашње прославе, по традицији, заслужним филмским радницима биће додељене плакете, а „Златне печате” добиће глумица Милена Дравић и редитељ Пуриша Ђорђевић. Сутра ће почети и 11. фестивал нитратног филма који ће бити отворен рестаурисаним филмом Срећа Стевана Мишковића из 1928. године. У програму је приказивање 70 филмова са запаљиве траке, међу којима и дела Анджеја Вајде, укључујући и његово последње, Катин.
Жири 18. међународног филмског фестивала „Златни витез” у руском граду Липецку доделио је у категорији уметничког филма истоимену награду и диплому српском редитељу Горану Марковићу за његов филм Турнеја, јавили су руски медији.
На смотри која се одржавала од 22. маја до синоћ, главна награда и Гран при фестивала припао је руском редитељу Владимиру Бортку за филм Тарас Буљба по роману Николаја Гогоља, чији се јубилеј 200-годишњице рођења обележавао у оквиру фестивала.
Осим Марковића, међу добитницима награда на фестивалу „Златни витез” налазе се и бројни други синеасти из Србије. У категорији анимираног филма, жири је Бронзаног витеза и диплому доделио филму Фантазмагорија 2008 Растка Ћирића. Диплому за добру идеју добио је анимирани филм Кроки Крунослава Јовића. У категорији дебитаната и студената награду Бронзани витез и диплому добио је филм Тата моргана Синише Видовића. У категорији краткометражних документарних филмова Бронзаног витеза и диплому добила је Јасмина Вујновић-Милошевић за филм Плава гробница.
Диплому за неговање сећања на крвне везе народа Русије и Србије добили су Милош Чолић, Владимир Јовановић и Драгослав Михајловић, а диплому подстицаја за режију у откривању упорне борбе човека против зла добио је редитељ филма Трифун бомбаш Слађан Стојановић.
Председник „Златног витеза” Николај Бурљајев саопштио је да је овогодишњи фестивал био један од најинтересантнијих и најпродуктивнијих. У програму фестивала, чији је мото „За моралне хришћанске идеале”, за уздизање људске душе, било је више од 250 филмова које је видело више од 40.000 гледаоца Липецка и истоимене области у Русији. Филмови из 24 земље На фестивалу су приказани филмови из 24 земље, између осталог из Русије, Аустрије, Бугарске, Мађарске, Немачке, Грузије, Индије, Шпаније, Казахстана, САД-а, Украјине, Француске и Јапана.
На фестивалу је била организована и ретроспектива филмова пољског редитеља Кшистофа Занусија, посвећена његовом 70. рођендану.
До сада је фестивал „Златни витез” одржаван у Минску, Тамбову, Рјазању, Калуги, Смољенску, Кијеву, Москви, Јарослављу, Серпухову и другим градовима. Почасни покровитељи фестивала су патријарх московски и целе Русије Кирил и председник Савеза филмских радника Никита Михалков. [РТС]
Награда „Лифка” за Кена Расела и Микија Манојловића 
Умрла глумица Фара Фосет 
Лунгинов „Цар” отворио 31. Московски филмски фестивал 
Филмски фестивал у Сопоту (СОФЕСТ) од 2. до 6. јула 
Мајклу Дагласу награда за животно дело 
Гран при „Ибис” филму „Тони Манеро” 
Програм Cinema City у Балкану од 8. до 15. јуна 
Цео град је биоскоп!
Чувар филмског блага .jpg)
Златни витез Марковићевој „Турнеји”